Аулд Ланг Сине , Шкотски песма са речима које се приписују националном песнику Шкотске, Роберт Бурнс . Композитор није дефинитивно познат. У земљама енглеског говорног подручја први стих и рефрен су сада уско повезани са Новогодишњи фестивал .
које су две врсте група порекла које антрополози разликују?
Роберт Бурнс Роберт Бурнс, детаљ уљане слике Александра Насмита; у Националној галерији портрета, Лондон. Љубазношћу Националне галерије портрета, Лондон
Текстови Аулда Ланга Синеа су на шкотском језику. Наслов, преведен дословно на стандардни енглески језик, је Олд Лонг Синце . Речи се могу протумачити као од давнина или за стара времена . Текст говори о старим пријатељима који пију пиће и присећају се авантура које су имали давно. Нема посебне референце за нову годину.
Бурнс је Аулд Ланг Синеа први пут записао 1788. године, али песма се појавила у штампи тек недуго након његове смрти 1796. године. Први пут је објављена у петом свеску књиге Јамес Јохнсон'с Шкотски музички музеј . Бурнс, главни сарадник компилација , тврдио је да су речи Аулда Ланга Синеа преузете из певања старца. Међутим, песма је од тада повезана са Бурнсом. Како је објавио Јохнсон, текстови су постављени на другачији начин од оног који је касније постао познат.
Песме са сличним речима постојале су и пре Бурнсовог доба. Сир Роберт Аитон, који је умро 1638. године, написао је Олд Лонг Сине , песма која је први пут објављена 1711. године и понекад се наводи као Бурнсова инспирација. Шкотски песник Аллан Рамсаи објавио је песму 1720. године која почиње редом Треба ли заборавити неко познанство, али је у супротности са песмом Бурнса.
Мелодија је постојала и пре него што је Бернс записао речи. Енглески композитор Вилијам Шилд користио је сличну мелодију у својој комичној опери Росина , први пут изведена 1782. Друга верзија исте мелодије објављена је 1792. у четвртом свеску Јохнсонове компилације, али са речима потпуно другачијим од Аулда Ланг Синеа. Тек 1799. године речи и музика које су данас познате појавиле су се заједно у шкотској компилацији песама коју је објавио Георге Тхомсон. У 19. веку песма је прештампавана много пута, а на крају је постала део шкотског Хогманаиа (прослава Нове године). Прославитељи Хогманаиа традиционално певају песму док стоје у кругу држећи се за руке.
Вођа састава, рођен у Канади, Гуи Ломбардо, помогао је да Аулд Ланг Сине постане новогодишња традиција у Северној Америци. Његов бенд, Краљевски Канађани, песму је свирао на прелазу у нову годину у низу популарних радијских (а касније и телевизијских) емисија које су започеле 31. децембра 1929. и наставиле се више од 30 година.
Многе варијације формулација могу се наћи у обе верзије Аулд Ланг Сине-а, како су постављене током година. У ствари, преживеле копије рукописа у Бернсовој руци нису идентично срочене.
подручје Верницкеа налази се у
Треба ли заборавити старог познаника,
И никад ми није пао на памет?
Треба ли заборавити старог познаника,
А Аулд дугог вида?
(Припев)
Далеко, мој Јо,
За стари вид,
Узећемо још шалицу љубазности,
За стари вид.
И сигурно ћете бити ваша пивница!
И сигурно ћу бити моја!
И још ћемо попити шалицу љубазности,
За стари вид.
Ми трчимо око грудњака
И пу'д би говане добро;
Али ми бисмо лутали и били бисмо уморни
Грех као дуг поглед.
Ми смо платили опекотине,
Фрае јутро сунце до вечере;
Али мора између нас плету хае рику
Грех као дуг поглед.
И ту је рука, моја веродостојна ватре!
И дај ми руку!
И ми ћемо узети прави водич,
За стари вид.
Треба ли заборавити старог познаника,
И никад ми није пао на памет?
Треба ли заборавити старог познаника,
А стара ланг сине?
(Припев)
За Аулд Ланг Сине, драга моја,
За стари вид,
Узећемо шољу доброте,
За стари вид.
И сигурно ћете купити своју шољу за пинту!
И сигурно ћу купити своје!
А ми ћемо још узети шалицу љубазности,
За стари вид.
Нас двоје смо трчали по падинама,
И фино убрао тратинчице;
Али ми смо лутали многим уморним ногама,
Од аулд ланг сине.
Нас двоје смо веслали у потоку,
Од јутарњег сунца до вечере;
Али мора међу нама широка су загрмела
Од аулд ланг сине.
И ту је рука, мој поуздани пријатељу!
И дај ми руку!
И узећемо прави нацрт добре воље,
За стари вид.
