Едуард Адолф Страсбургер , (рођен 1. фебруара 1844, Варшава, Пол., Руско царство [сада у Пољској] - умрло 18. маја 1912, Бон, Немачка), немачки биљка цитолог који је разјаснио процес нуклеарне деобе у биљном царству.
колико је трајао трећи рајх
Страсбургер се школовао на универзитетима у Паризу, Бону и Јена , где је докторирао. 1866. Предавао је на универзитетима у Варшави (1868), Јени (1869–80) и Бону (1880–1912). Најранија истраживања Страсбургера била су наставак рада који је започео немачки ботаничар Вилхелм Хофмеистер на смени генерација. Страсбургер је први пружио тачан опис ембрионалне врећице код голосјемењача (попут четинара) и критосеменки (цветних биљака), заједно са демонстрацијом двоструке оплодње у критосеменкама. У својој је изложио основне принципе митозе О формирању ћелија и зарастању ћелија (1876; О формирању ћелија и подели ћелија), и у сваком наредном издању је разјаснио и модификовао опис поступка док у трећем издању (1880) није објавио један од савремених закона биљне цитологије: да нова језгра могу настати само од поделе осталих језгара. 1882. смислио је термине цитоплазма и нуклеоплазма да би описао тело ћелије и језгро , редом. Даље, показао је да је током оплодње у цветним биљкама језгро примарна структура која се тиче наследности. 1888. установио је да се језгра заметних ћелија критосеменки подвргавају мејози - тј. редукциона подела која даје једра са половином броја хромозома изворних језгара.
Каснији Страсбургеров рад на кретању сока нагоре доказао је да је процес физички, а не физиолошки. Са другим изванредним ботаничарима, написао је Уџбеник ботанике (1894; Уџбеник ботанике).
Copyright © Сва Права Задржана | asayamind.com