Ја , Совјетска / руска модуларна свемирска станица, чији је основни модул (основни блок) СССР лансирао у Земљину орбиту 1986. Током наредне деценије додатни модули су послати увис на одвојеним лансирним ракетама и прикачени на језгру јединице, стварајући велико станиште које је служило као свестрана свемирска лабораторија више од 14 година.
која је од ових балтичка држава
Руска свемирска станица Мир - у позадини је Тесни теснац близу Јужног острва Новог Зеланда - како је фотографисано 23. марта 1996. из орбите свемирског шатла Атлантис пре пристајања две свемирске летелице. НАСА
Мир (руски: Мир или свет) је била трећа генерација свемирских станица које је развио Совјетски Савез. Његов основни модул наликовао је својим једноставнијим претходницима у серији Салиут, али имао је додатне прикључне луке (укупно шест) које су смештале не само низ посадних свемирских летелица и теретних трајеката, већ и трајно прикључене модуле за проширење опремљене за научна истраживања.
Миров основни модул лансиран је 20. фебруара 1986. Имао је облик степенастог цилиндра дугачког око 13 метара (43 стопе) и пречника 4,2 метра (13,8 стопа) у својој најширој тачки. Модул је имао прикључни порт на сваком крају, а четири порта радијално су била постављена на његовом предњем крају. 13. марта 1986. космонаути Леонид Кизим и Владимир Соловјев послати су у ваздух Соиуз Свемирска летелица која ће се састати са Миром и постати први путници. Између марта 1987 и априла 1996, пет модула за проширење је додато у основну јединицу - Квант 1 (1987), астрофизичка опсерваторија; Квант 2 (1989), који садржи додатну опрему за одржавање живота и велику ваздушну комору; Кристалл (1990), лабораторија за науку о материјалима; и Спектр (1995) и Природа (1996), два научна модула који садрже инструменте даљинског очитавања за еколошке и еколошке студије Земље. Изузев првих путника, Мирове посаде космонаута путовале су између станице и Земље надограђеним свемирским бродовима Соиуз ТМ, а залихе су превожене роботским трајектним трајектима Прогресс.
Мир совјетска / руска свемирска станица Мир након завршетка 1996. године. Датум приказан за сваки модул је година лансирања. На станицу су пристали свемирски бродови са посадом Соиуз ТМ и одвијени трајект за опскрбу компаније Прогресс. Енцицлопӕдиа Британница, Инц.
Мир је подржавао људско становање од 14. марта 1986. до 15. јуна 2000. године, што је подразумевало непрекидно засеђивање од скоро 10 година. Угостило је више од 100 људи из 12 земаља, укључујући низ америчких астронаута 1995–98, као део програма Мир– спејс шатл задружни подухват. Између јануара 1994. и марта 1995. године, лекар космонаута Мир Валериј Пољаков поставио је рекорд издржљивости од 438 непрекидних дана у свемиру, дужи од приближно девет месеци процењених за путовање с посадом на планету Марс.
Дизајниран за само петогодишњи живот, остарели Мир је претрпео низ кварова на опреми и несрећа у периоду 1996–97, али је и даље радио. Напуштени Мир је 23. марта 2001. контролисано ушао, а преживели комади пали су у Тихи океан . ( Такође видети Енергије.)
колико година је пушка пушка на телевизији
У табели је приказана хронологија мисија на Мир.
мисија | земља | посада | датуми | белешке | |
---|---|---|---|---|---|
Сојуз Т-15 / Мир / Саљут 7 | У.С.С.Р. | Леонид Кизим; Владимир Соловјов | 13. марта – 16. јула 1986 | први лет у свемир између две свемирске станице | |
Соиуз ТМ-2 / Мир | У.С.С.Р. | Александр Лавеикин; Иури Романенко | 5. фебруара – 30. јула 1987 (29. децембра [Романенко]) | нови рекорд издржљивости свемира (Романенко; 326 дана 12 сати); додатак Квант 1 модула у Мир | |
Соиуз ТМ-3 / Мир | У.С.С.Р. | Александр Викторенко; Александр Павлович Александров; Мухаммед фарис | 22. - 30. јула 1987. (29. децембра [Александров]) | први сиријски астронаут (Фарис) | |
Соиуз ТМ-4 / Мир | У.С.С.Р. | Владимир Титов; Муса Манаров; Анатолиј Левченко | 21. децембра 1987 - децембра 21. 1988 (29. децембра 1987 [Левцхенко]) | нови рекорд издржљивости свемира (Титов и Манаров; 365 дана 23 сата) | |
Соиуз ТМ-5 / Мир | У.С.С.Р. | Анатолиј Соловјов; Виктор Савинких; Александр Панајатов Александров | 7–17. Јуна 1988 | други бугарски астронаут (Александров) | |
Соиуз ТМ-6 / Мир | У.С.С.Р. | Владимир Лахов; Валери Полиаков; Абдул ахад мохманд | 29. август – септембар 7. 1988 (4. априла 1989. [Полиаков]) | први авганистански астронаут (Мохманд) | |
Соиуз ТМ-7 / Мир | У.С.С.Р. | Александр Волков; Сергеи Крикалиов; Јеан-Лоуп Цхретиен | 26. новембра 1988 - 27. априла 1989 (21. децембра 1988 [Цхретиен]) | Мир је остао незаузет након што се посада вратила на Земљу | |
Соиуз ТМ-8 / Мир | У.С.С.Р. | Александр Викторенко; Александр Серебров | Септум. 5. фебруар 1989. - фебруар 19, 1990 | додатак Квант 2 модула у Мир | |
Соиуз ТМ-9 / Мир | У.С.С.Р. | Анатолиј Соловјов; Александр Баландин | Фебруара 11. - авг. 9, 1990 | додатак Кристалл модула у Мир | |
Соиуз ТМ-10 / Мир | У.С.С.Р. | Генадиј Манаков; Генадиј Стрекалов | 1. август – децембар 10, 1990 | посада је кренула у свемир како би поправила оштећени отвор на Кванту 2 | |
Соиуз ТМ-11 / Мир | У.С.С.Р. | Виктор Афанасијев; Муса Манаров; Акииама Тоиохиро | 2. децембра 1990. - 26. маја 1991. (10. децембра 1990 [Акииама]) | први јапански држављанин у свемиру (Акииама) | |
Соиуз ТМ-12 / Мир | У.С.С.Р. | Анатолиј Артсебарски; Сергеи Крикалиов; Хелен Схарман | 18. маја 1991. – октобра. 10. 1991. (25. марта 1992. [Крикаљов]; 26. маја 1991. [Шарман]) | први британски астронаут (Схарман) | |
Соиуз ТМ-13 / Мир | У.С.С.Р. | Александр Волков; Токтар Аубакиров; Франз Виехбоцк | 2. октобра 1991 - 25. марта 1992 (10. октобра 1991 [Аубакиров; Виехбоцк] | први аустријски астронаут (Виехбоцк) | |
Соиуз ТМ-14 / Мир | Русија | Александр Викторенко; Александр Калери; Клаус-Диетрицх Фладе | 17. марта - авг. 10. 1992. (25. марта [Фладе]) | први руски лет у свемир након распада САД-а | |
Соиуз ТМ-15 / Мир | Русија | Анатолиј Соловјов; Сергеј Авдејев; Мицхел Тогнини | 27. јула 1992 - фебруара 1. 1993. (10. августа 1992. [Тогнини]) | посада је извела свемирске шетње да би продужила век трајања Мира | |
Соиуз ТМ-16 / Мир | Русија | Генадиј Манаков; Александер Полешчук | Јан. 24. јула 1993 | ставио циљну станицу на Мир за употребу од стране свемирски шатл Атлантида | |
Соиуз ТМ-17 / Мир | Русија | Василиј Циблијев; Александр Серебров; Јеан-Пиерре Хаигнере | 1. јула 1993. - јануара 14. априла 1994. (22. јула 1993. [Хаигнере]) | благи судар са Миром | |
Соиуз ТМ-18 / Мир | Русија | Виктор Афанасијев; Иури Усацхиов; Валериј Пољаков | 8. јануара - 9. јула 1994 (22. марта 1995 [Полиаков]) | нови рекорд издржљивости свемира (Пољаков; 437 дана 18 сати) | |
Соиуз ТМ-19 / Мир | Русија | Иури Маленцхенко; Талгат Мусабајев | 1. јула – новембра. 4, 1994 | Маленченко је извршио прво ручно пристајање брода за снабдевање Прогресс | |
Соиуз ТМ-20 / Мир | Русија | Александр Викторенко; Елена Кондакова; Улф мерболд | 4. октобра 1994 - 22. марта 1995 (4. новембра 1994 [Мерболд]) | прва жена која је извршила дуготрајни свемирски лет (Кондакова) | |
СТС-63 (откриће) | САД | Јамес Ветхербее; Еилеен Цоллинс; Бернард Харрис; Мицхаел Фоале; Јанице Восс; Владимир Титов | 3-11. Фебруара 1995 | показао способност орбита шатла да приђе и маневрише око Мира | |
Соиуз ТМ-21 / Мир | Русија | Владимир Дезхуров; Генадиј Стрекалов; Норман тхагард | 14. марта – 7. јула 1995 | први Американац који је летео на руским свемирским летелицама (Тхагард); додавање Спектр модула у Мир | |
СТС-71 (Атлантида) / Мир | САД | Роберт Гибсон; Цхарлес Прецоурт; Еллен Бакер; Грегори Харбаугх; Бонние Дунбар; Анатолиј Соловјов; Николај Бударин | 27. јуна - 7. јула 1995 (11. септембра 1995 [Соловјов, Бударин]) | прва посета свемирским шатлом Миру | |
Соиуз ТМ-22 / Мир | Русија | Иури Гидзенко; Сергеј Авдејев; Тхомас реитер | Септум. 3. 1995. - фебруар 29, 1996 | први Немац који је прошетао свемиром (Реитер) | |
СТС-74 (Атлантида) / Мир | САД | Кеннетх Цамерон; Јамес Халселл; Цхрис Хадфиелд; Јерри Росс; Виллиам МцАртхур | 12. – 20. Новембра 1995 | прикључени модул за прикључивање на Мир | |
Соиуз ТМ-23 / Мир | Русија | Иури Онуфрииенко; Иури Усацхиов | Фебруара 21. септембар 2, 1996 | додавање модула Природа у Мир | |
СТС-76 (Атлантида) / Мир | САД | Кевин Цхилтон; Рицхард Сеарфосс; Роналд Сега; Мицхаел Цлиффорд; Линда Годвин; Сханнон Луцид | 22. - 31. марта 1996. (26. септембра [Луцидно]) | достављао залихе Миру | |
Соиуз ТМ-24 / Мир | Русија | Валери Корзун; Александар Калери; Цлаудие Андре-Десхаис | 17. августа 1996. - 2. марта 1997. (2. септембра 1996 [Андре-Десхаис]) | прва Францускиња у свемиру (Андре-Десхаис) | |
СТС-79 (Атлантида) / Мир | САД | Виллиам Реадди; Терренце Вилцутт; Јероме Апт; Тхомас Акерс; Царл Валз; Јохн Блаха | 16. - 26. септембра 1996 (22. јануара 1997 [Блаха]) | спровели експерименте у Спацелаб Доубле Модуле-у | |
СТС-81 (Атлантида) / Мир | САД | Мицхаел Бакер; Брент Јетт; Петер Висофф; Јохн Грунсфелд; Марсха Ивинс; Јерри Линенгер | 12. - 22. јануара 1997 (24. маја 1997 [Линенгер]) | вратио са првим биљкама да би завршио читав животни циклус у свемиру | |
Соиуз ТМ-25 / Мир | Русија | Василиј Циблијев; Александар Лазуткин; Реинхолд Евалд | 10. фебруар – август 14. 1997 (2. марта [Евалд]) | пожар је озбиљно оштетио Миров систем за производњу кисеоника (23. фебруара); судар са пробушеним Спектр модулом Прогресс (25. јуна) | |
СТС-84 (Атлантида) / Мир | САД | Цхарлес Прецоурт; Еилеен Цоллинс; Јеан-Францоис Цлервои; Царлос Нориега; Едвард Лу; Иелена Кондакова; Мицхаел Фоале | 15. - 24. маја 1997. (6. октобра [Фоале]) | извео истраживачку установу Биорацк, која је спроводила експерименте са микрогравитацијом | |
Соиуз ТМ-26 / Мир | Русија | Анатолиј Соловјов; Павел Виноградов | Авг. 5. 1997. - фебруар 19, 1998 | Поправљен је Миров систем за производњу кисеоника | |
СТС-86 (Атлантида) / Мир | САД | Јамес Ветхербее; Мицхаел Блоомфиелд; Владимир Титов; Сцотт Паразински; Јеан-Лоуп Цхретиен; Венди Лавренце; Давид Волф | 25. септембар – октобар 6. 1997 (31. јануара 1998 [Вук]) | носио је Спацехаб модул, који је садржао заменски рачунар за Мир | |
СТС-89 (Ендеавоур) / Мир | САД | Терренце Вилцутт; Јое Едвардс; Јамес Реилли; Мицхаел Андерсон; Бонние Дунбар; Сализхан Схарипов; Андрев Тхомас | 22. - 31. јануара 1998. (12. јуна [Тхомас]) | спровели експерименте у расту кристала протеина | |
Соиуз ТМ-27 / Мир | Русија | Талгат Мусабајев; Николај Бударин; Леополд еихартс | 29. јануара – августа. 25. 1998. (19. фебруара [Еихартс]) | неуспели покушај поправке соларне плоче Спектр | |
СТС-91 (Откриће) / Мир | САД | Цхарлес Прецоурт; Доминиц Горие; Франклин Цханг-Диаз; Венди Лавренце; Јанет Каванди; Валери Риумин | 2–12. Јуна 1998 | завршна мисија свемирског шатла до Мира | |
Соиуз ТМ-28 / Мир | Русија | Генадиј Падалка; Сергеј Авдејев; Иури Батурин | 13. августа 1998. - фебруара 28. 1999. (28. августа 1999. [Авдејев]; 25. августа 1998. [Батурин]) | први руски политичар у свемиру (Батурин) | |
Соиуз ТМ-29 / Мир | Русија | Виктор Афанасијев; Јеан-Пиерре Хаигнере; Иван Белла | 20. фебруара - августа 28. 1999 (28. фебруара [Белла]) | први словачки астронаут (Белла) | |
Соиуз ТМ-30 / Мир | Русија | Сергеи Залиотин; Александр Калери | 4. априла – 16. јуна 2000 | последњи становници Мира |
Copyright © Сва Права Задржана | asayamind.com