Језгро , у биологија , специјализована структура која се јавља у већини ћелија (осим бактерија и модрозелене алге ) и одвојена од остатка ћелије двоструким слојем, нуклеарном мембраном. Чини се да је ова мембрана континуирана са ендоплазматским ретикулумом (мембранском мрежом) ћелије и има поре који вероватно омогућавају улазак великих молекула. Језгро контролише и регулише активности ћелије (нпр. Раст и метаболизам) и носи гене, структуре које садрже наследне информације. Нуклеоли су мала тела која се често виде у језгру. Гели слична матрица у којој су суспендоване нуклеарне компоненте је нуклеоплазма.
језгро; животињска ћелија Микрофотографија животињских ћелија која приказује језгро (обојено тамно црвено) сваке ћелије. старост фотостоцк / СуперСтоцк
нордијски бог који не осећа бол
Јер се у језгру налази организам генетски код , који одређује аминокиселинску секвенцу протеина критичних за свакодневну функцију, првенствено служи као информативни центар ћелије. Информације у ДНК се преписују или копирају у читав низ молекула рибонуклеинске киселине (мРНА), од којих сваки кодира информације за један протеин (у неким случајевима више од једног протеина, на пример код бактерија). Затим се молекули мРНК транспортују кроз нуклеарну овојницу у цитоплазму, где се преводе, служећи као предлошци за синтезу специфичних протеина. За више информација о овим процесима, види транскрипција; превод.
је песма песама иста као песма Соломонова
Ћелија обично садржи само једно језгро. Међутим, под неким условима, језгро се дели, али цитоплазма не. Ово ствара вишедруктрну ћелију (синцицијум) каква се јавља у влакнима скелетних мишића. Неке ћелије - на пример, људске црвене крвне ћелије - сазревају своја језгра. Такође видети ћелија .
Copyright © Сва Права Задржана | asayamind.com