сивавут / Схуттерстоцк.цом
који догађај је започео Други светски рат у Европи
У многим земљама Нова Година почиње 1. јануара. Међутим, то није увек био случај. У ствари, вековима су други датуми означавали почетак календара, укључујући 25. март и 25. децембар. Па како је 1. јануар постао Дан Нове године?
Делимично можемо захвалити римском краљу Нуми Помпилију. Према традицији, током своје владавине (око 715–673. П. Н. Е.) Нума је ревидирао римски републички календар тако да је јануар заменио март као први месец. То је био прикладан избор, будући да је јануар добио име по Јанусу, римском богу свих почетака; Март прослављен Марта , бог рата. (Неки извори тврде да је Нума такође створио месец јануар.) Међутим, постоје докази да је 1. јануара званични почетак римске године започео тек 153. пне.
46. године пре нове ере Јулије Цезар је увео више промена, иако је Јулијански календар, како је постао познат, задржао 1. јануар као датум отварања године. Ширењем Римског царства проширила се и употреба Јулијанског календара. Међутим, након пада Рима у 5. веку не, многи хришћанин земље су измениле календар тако да више одражава њихову религију, а 25. март (празник Благовести) и 25. децембар (Божић) постали су уобичајени новогодишњи дани.
Касније је постало јасно да је јулијански календар захтевао додатне промене због погрешне калкулације у преступним годинама. Кумулативни ефекат ове грешке током неколико векова проузроковао је да се различити догађаји одигравају у погрешном годишњем добу. Такође је створило проблеме приликом одређивања датума Васкрс . Тако је папа Гргур КСИИИ увео ревидирани календар 1582. године. Поред решавања проблема са преступним годинама, грегоријански календар обновио је 1. јануара као почетак Нове године. Док су Италија, Француска и Шпанија биле међу земљама које су одмах прихватиле нови календар, протестантске и православне нације споро су га усвајале. Велика Британија и њене америчке колоније почеле су да следе грегоријански календар тек 1752. Пре тога су славиле Нову годину 25. марта.
Временом су и нехришћанске земље почеле да користе грегоријански календар. Кина (1912) је значајан пример, мада је наставила да слави кинеску нову годину према лунарном календару. Заправо, многе земље које следе грегоријански календар имају и друге традиционалне или верске календаре. Неке нације никада нису усвојиле грегоријански календар и тако годину започињу на датуме који нису 1. јануара. Етиопија, на пример, у септембру слави своју Нову годину (познату као Енкутаташ).
